All

Omladinski centar CK13

Omladinski centar CK13 je alternativni i edukativni prostor namenjen podsticaju i razvoju društvenog angažmana i političkog aktivizma pre svega mladih, koji podrazumeva visok stepen samoorganizacije i samoodrživosti aktivnosti mladih generacija i njihovih nezavisnih akcija. CK13 je pokrenut usled dramatičnog nedostatka alternativnih, van-školskih edukativnih i medijskih centara u Novom Sadu, kako bi se kroz razlicite metode transdisciplinarnosti i umrežavanja stvorio otvoren prostor namenjen javnim diskusijama, istraživačkim projektima, nezavisnom izdavaštvu, koncertima, radionicama i predavanjima.


Zoran Pantelić

Zoran Pantelić, diplomirao 1991. i magistrirao 1995. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pohadjao školu za medijsku edukaciju na Fakultetu društvenih nauka u Ljubljani 2001. 
Stekao status slobodnog umetnika 1992. godine. Osnovao umetničku asocijaciju Apsolutno 1993. godine kolektiv koji je tokom devedesetih delovao na polju interdisciplinarnih umetničkih projekata i medijskog pluralizma (www.apsolutno.org). Rad asocijacije Apsolutno se razvijao i internacionalno prezentovao na umetnickim festivalima i galerijama u gradovima sirom planete kao sto su Berlin, Pariz, Budimpešta, Wroclaw, Hiroshima, San Francisco, Beč, Frankfurt, Njujork, itd. 
Od 1995. godine učestvuje na brojnim internacionalnim simpozijumima i konferencijama posvećenim kulturi novih medija, i kao gostujući predavač na univerzitetima širom evrope (Beč, Maastricht, Berlin, Amsterdam, Dessau, Sarajevo, Helsinki, Moskva, itd)
 


Maja Solar

Maja Solar (1980, Zagreb) masterirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na istoj katedri radi kao asistentkinja. Članica je kluba studenata i studentkinja filozofije Gerusija, škole poezije koju vodi Dubravka Đurić – AŽIN (Asocijacija za žensku inicijativu) i poetsko-političkog teatra Poetske rupe. Autorka je i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja). Objavila je zbirku poezije Makulalalalatura  (2008) za koju je dobila Brankovu nagradu (2009). Živi u Novom Sadu.
 


Videomedeja

http://videomedeja.org
Udruženje za video umetnost VIDEOMEDEJA je nezavisno, nevladino, neprofitno i  vanstranačko udruženje građana. Osnovano je 1996. u Novom Sadu sa osnovnom idejom pospešivanja nezavisne umetničke video produkcije i promovisanja video umetnosti i nove umetničke prakse. Međunarodni video festival VIDEOMEDEJA je osnovna aktivnost Udruženja za video umetnost VIDEOMEDEJA. Ova u potpunosti neprofitna manifestacija održava se svake godine u trajanju od nekoliko dana a prvi video festival održan je 1996. u Novosadskom pozorištu u Novom Sadu. Do danas je realizovano 12 festivalskih izdanja, na konkurs je pristiglo je preko 5000 radova umetnika iz celog sveta a za 13 godina postojanja festival su posetili preko tri stotine umetnika, kustosa, teoretičara, promotera i distributera iz celog sveta.


Nataša Vujkov

Diplomirani umetnik novih likovnih medija; saradnik u nastavi na predmetima multimedija i web-komunikacije, Visoka tehnička škola, Novi Sad. Sarađivala sa Omladinskim klubom (edukator-volonter, foto radionioca), Institutom za fleksibilne kulture i tehnologije "Napon" (projekat Play Cultures), Centrom za strateška ekonomska istraživanja "Vojvodina-CESS" (program radne prakse u pokrajinskim organima uprave), Omladinskim centrom CK13 (ciklus video učionica), studentima Fakulteta tehničkih nauka i Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu na video projektima i dr.
 


Ženske studije i istraživanja

Udruženje građana Ženske studije i istraživanja (ŽSI) u Novom Sadu su počele rad februara 1997. kao alternativni, interdisciplinarni, visokoškolski obrazovni program namenjen onima koje žele više da doznaju o pitanjima društvene uslovljenosti rodnosti kod nas i u svetu. ŽSI svoj program određuju u regionu, u kontekstu višekulturne, višenacionalne, višekonfesionalne Vojvodine. U tom smislu je cilj ŽSI da obrazuje žene i muškarce kako bi bolje razumeli sadašnju podelu prema polu u domenu obrazovanja, nauke, umetnosti, religije, tehnologije i drugih oblika svakodnevnog života. Teorijski pristup je interdisciplinaran, metode alternativne akademskim, a stečeno obrazovanje u funkciji aktivne primene u životu, radu i daljem samostalnom istraživačkom interesovanju.


Želimir Žilnik

Želimir Žilnik (rođen u Nišu, 1942. godine, živi i radi u Novom Sadu), autor je brojnih igranih i dokumentarnih filmova, jedan od začetnika žanra doku-drama, nagrađivan na domaćim i internacionalnim filmskim festivalima. Od samog starta profesionalnog rada na filmu, okrenut savremenim temama, koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice (Žurnal o omladini na selu, zimi (1967), Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava (1968), Nezaposleni ljudi (1968) i Lipanjska gibanja (1969), Crni film (1971), Ustanak u Jasku (1973) i drugi. Studentske demonstracije 1968. godine, i veliki potres iste godine, posle okupacije Čehoslovačke, tema su i Žilnikovog prvog igranog filma Rani radovi (1969) nagrađenog Zlatnim medvedom na Berlinskom filmskom festivalu, kao i sa četiri nagrade u Puli te godine.


VERUJEMO U UTOPIJU DA UMETNOST LEČI I MENJA SVET, Razgovor sa članovima Art Klinike

Povod za razgovor s članovima Art klinike iz Novog Sada su nedavno pokrenute debate na novosadskoj nezavisnoj kulturnoj sceni, o značaju, ulozi i formaciji kulturnih politika u gradu, pokrajini i republici. „Lavinu“ reakcija pokrenula je neprimerena izjava gradonačelnika Novog Sada, Igora Pavličića, koji je, uzimajući Art kliniku kao primer, okarakterisao celokupnu lokalnu kulturnu scenu kao beznačajnu za formiranje budućeg kulturnog identiteta grada.

blog, Administrator

Šta mislite da je bila namera ovakvog gesta gradonačelnika i šta stoji iza nje – nepromišljenost ili neznanje ili ipak vizija demokratske vlasti o budućem kulturnom životu grada? Prezrivi ton gradonačelnikove izjave ne samo da je lokalnu nezavisnu kulturnu i umetničku scenu i produkciju omalovažio i izjednačio (u njegovom mraku sve krave su crne) nego ju je direktno proglasio štetnom. Neko ko muti bistru vodu napretka. Neko "ko zauzima dragocena mesta" u gradu, a tu bi lepo mogli da niknu kafići, klubovi, koji dobro zarađuju i ne postavljaju pitanja. Verujemo da je gradonačelnikova izjava svakako proizvod neznanja, ali i nespremnosti da se sazna. Dakako, ne mora svaki gradonačelnik da poznaje modernu umetnost ali nije uobičajeno da se čovek diči sopstvenim neznanjem i neobaveštenošću. Ali, osim neznanja, ima tu i nečeg mnogo goreg. A to je ta famozna "vizija o budućem kulturnom životu grada". Zapravo, ta vizija i ne postoji. Ili, barem, u njoj nema kulture. O tome mnogo govori deo njegove izjave da "Grad nema ništa od toga". O kakvom ništa je tu reč: ništa opipljivo, u smislu materijalne dobiti, dobiti za koga? Teško da se jedan umetnički projekat može time vrednovati. Verujemo da je gradonačelnikova izjava u tom smislu bila i nepromišljena, jer on je javno izrekao ono što svi znamo ali o tome se malo govori, a to je šta gradsku vlast, osim moći, najviše zanima: novac i samo novac. I verujemo da se zbog toga više puta ugrizao za jezik.  U tom kontekstu mora se reći i nešto o Egzitu, iako taj festival prati izvesna nedodirljivost. Niko razuman ne spori da je on postao brand koji Novi Sad, pored drugih stvari, čini prepoznatljivim u svetu. Ali ono što je sporno jeste stavljanje ovog festivala u isti rang s kulturnim i umetničkim institucijama u gradu i njihovom produkcijom, kao i Egzitova pretenzija da sve njih, na neki način, proguta. Ali, bez obzira na uspešnost, ne može Egzit da bude baš sve. I kultura, i umetnost, i zabava, i mejnstrim, i alternativa.


Syndicate content